BI­JE­LO PO­LjE – Or­gan­ski pro­iz­vo­đač vo­ća iz mje­sta Se­la, pod­no ob­ro­na­ka pla­ni­ne Li­se, Bo­ži­dar Pu­le Šu­to­vić ka­že da su do­ma­ći­ni sa pod­ruč­ja bje­lo­polj­ske op­šti­ne ovih da­na iz­gu­bi­li sve što su ra­di­li pret­hod­nih mje­se­ci ka­ko bi ostva­ri­li što ve­ći rod u svo­jim voć­nja­ci­ma. Šu­to­vić is­ti­če da su sni­jeg i mraz jed­no­stav­no uni­šti­li voć­nja­ke, ta­ko da ove go­di­ne ne­će bi­ti ro­da. Ka­že da je imao za­sad vo­ća na oko dva hek­tra po­vr­ši­ne.
– Mraz, sla­na, a po­tom i sni­je­žne pa­da­vi­ne, pra­će­ne sje­ver­nim vje­trom pret­hod­nih da­na pri­či­ni­li su ve­li­ku šte­tu ima­nji­ma i voć­nja­ci­ma na sje­ve­ru dr­ža­ve. Ipak, mo­žda je na­kri­tič­ni­ja si­tu­a­ci­ja baš na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne. Na­kon ovog mra­za ju­če je pa­dao no­vi sni­jeg, isti­na ma­njeg in­ten­zi­te­ta, pra­ćen ki­šom. Ka­ko mi ka­že­mo „la­pa­vi­ca”. To je uni­šti­lo kom­ple­tan be­har vo­ća­ka ja­bu­ka, kru­ša­ka i ora­ha. No­ve sni­je­žne pa­da­vi­ne ju­če su do­ku­su­ri­le ono ma­lo što ni­je bi­lo uni­šte­no pret­hod­nih da­na. Ovo je pra­va ka­ta­stro­fa – ža­li se Šu­to­vić.
Vo­ća­ri tvr­de da je ovo­go­di­šnji rod uni­šten, a na vi­še­go­di­šnjim sta­bli­ma na­pra­vlje­na je du­go­roč­na šte­ta. U na­se­lju Do­bri­nje kod Bi­je­log Po­lja pa­da­vi­ne su, za sa­mo je­dan dan, uni­šti­le če­ti­ri hek­ta­ra voć­nja­ka Mi­ću­na Go­ja­ča­ni­na.
– Po no­ći ni­smo mo­gli bra­ni­ti sta­bla, iz­ju­tra ka­da smo kre­nu­li u ak­ci­ju već je bi­la pri­či­nje­na šte­ta jer je mo­kar i te­žak sni­jeg po­lo­mio sta­bla. Uni­šte­no mi je po­la hek­tra ma­li­nja­ka, a na pre­ko hi­lja­du vi­še­go­di­šnjih sta­ba­la vo­ća na­pra­vlje­na je du­go­roč­na šte­ta. Ove go­di­ne, što je in­te­re­sant­no, za­jed­no je po­če­lo i li­sta­nje i cvje­ta­nje šlji­ve i sa­da do­la­zi do smr­za­va­nja te hran­lji­ve teč­no­sti u sta­bli­ma ta­ko da će po­sle­di­ce bi­ti na du­ži pe­ri­od – kon­sta­tu­je Go­ja­ča­nin, ko­ji oče­ku­je da će lo­kal­na upra­va i dr­ža­va na ne­ki na­čin na­dok­na­di­ti šte­tu vla­sni­ci­ma voć­nja­ka.
Po­vo­dom na­sta­le šte­te i gu­bit­ka ovo­go­di­šnjeg ro­da Udru­že­nje ma­li­na­ra iz Bi­je­log Po­lja upu­ti­lo je za­htjev Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de da sve vo­ća­re sa sje­ve­ra dr­ža­ve oslo­bo­di po­re­za za ovu i na­red­nu go­di­nu, po­seb­no one iz­nad 700 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne.
I struč­nja­ci su sa­gla­sni da će ni­ske tem­pe­ra­tu­re u apri­lu osta­vi­ti traj­ne po­sle­di­ce po voć­ne za­sa­de.
– Stan­dard­ne me­to­de za­šti­te voć­nja­ka su za­di­mlja­va­nje ili uno­še­nje od­re­đe­ne to­plo­te u za­sa­de vo­ća i oro­ša­va­nje, pri če­mu le­de­ni po­kri­vač oko plo­da spre­ča­va pro­dor ni­skih tem­pe­ra­tu­ra i šti­ti cvje­to­ve od pro­pa­da­nja – ka­že De­jan Ze­jak, in­že­njer agro­no­mi­je, do­da­ju­ći da je na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne pri­su­tan vid ko­ri­šte­nja pre­pa­ra­ta kao što je „epin eks­tra”.
– Ili kao što su ne­ki, na­zo­vi­mo ih, pri­rod­ni an­ti­fri­zi, ko­ji mi­je­ša­njem i tre­ti­ra­njem vo­ća­ka mo­gu na ne­ki na­čin za­šti­ti vo­će, ali go­vo­ri­mo o tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je se kre­ću u op­se­gu od -1 do -5, naj­vi­še -8 – na­vo­di mr Ze­jak.
M.N.


Na na­dok­na­du šte­te mo­gu ra­ču­na­ti oni ko­ji ima­ju po­li­su osi­gu­ra­nja

Pre­ma dr­žav­nom agro­bu­dže­tu iz 2012. go­di­ne, na na­dok­na­du pot­pu­ne šte­te mo­gu da ra­ču­na­ju sa­mo po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či sa po­li­som osi­gu­ra­nja na svo­je usje­ve.
Me­đu­tim, ta po­li­sa ne osi­gu­ra­va voć­nja­ke od sni­je­ga, već sa­mo od gra­da, gro­ma i va­tre. Ipak, ko­li­ku su šte­tu pri­či­ni­li sni­jeg i mraz zna­će se na­red­nih da­na.
Fa­dil Ba­ho­vić, za­po­slen u op­štin­skoj Slu­žbi za po­ljo­pri­vre­du, ka­že da će nad­le­žna op­štin­ska ko­mi­si­ja za pro­cje­nu šte­ta iza­ći na te­ren, iz­vr­ši­ti uvid, pro­cje­nu šte­te i pro­sli­je­di­ti iz­vje­štaj nad­le­žnoj dr­žav­noj ko­mi­si­ji.